Када је Бранко Тепић, пушкомитраљезац, погинуо на пробоју обруча око Козаре, оставио је крај самог попришта битке, у збегу, двадесетог...
Милица Тепић није једина Козарчанка која је донела на свет један живот у време када је сваки живот на Козари био осуђен на смрт. Ана Зец, носећи двогодишњу Гордану, родила је крај прашњавог друма дете и дала му очево име Вељко; Милка Међед, вукући петоро путем без повратка, морала је да роди и шесто, Љубицу. Анка Мирић родила је Ковиљку у збегу, а онда је са двогодишњим Мићом у наручју потерана у логор; Ката Пејаковић родила је Ружу у колиби од прућа, сећа се добро, био је петак, а већ у понедељак нашла се у колони за логор са још осморо из породице. Са Катом је била и Перса Благојевић са троје деце „једно другоме до ува“, и када је примила кобну вест да је њен Огњен, првоборац из Пуцара, погинуо, дошла је на свет њена најмлађа кћерка Даница. Сутрадан, морала је поћи тамо куда су је непријатељске пушке гониле.
Формирањем Пете козарске бригаде, у рану јесен 1942. године, почео је живот да се враћа у поткозарска села. Са нешто народа који су из Славоније пребацили партизани на Козару, вратила се и Милица Тепић, са двоје деце на опустошено огњиште у Комленцу. И наставила да се бори.
У јануару 1944. године јаке непријатељске снаге упале су на слободну територију Козаре. Та офанзива, шеста по реду, завила је у црно Грбавце и Подградце, Јабланицу и Совјак, Милошево Брдо и Војскову. У збегу који се повлачио преко Врановца и Стригове, под окриље Козаре и заштиту Једанаесте крајишке бригаде, настала је и легендарна фотографија-Милице Тепић са децом.
Извор: јадовно.цом
Извор: јадовно.цом
